Najbolji roman koji sam pročitao u poslednje vreme je Kralj
Alkohol, Džeka Londona. Autobigrafsko delo velikog majstora proze
govori o mladiću i njegovoj opsednutosti alkoholom. Roman bi mogli da zavole svi (ne)ljubitelji dobre ili loše kapljice. Prvo
pijanstvo je sećanje na detinjstvo i veliku želju da se mladi čovek dokaže kao muškarac na način i u doba kad mu vreme nije. Umalo je prvo pijanstvo bilo i poslednje, pošto je mladi Džek London zahvaljujući mladosti i snazi preživeo svoje prvo pijanstvo. Na svoje iznenadjenje, otkrio je da pije da bi se pokazao i dokazao pred svojim drugovima u iću i piću, pošto mu se ukus alkohola i sam
alkohol gadio. Upravo zato, nije imao problema da ostavi alkohol i vrati se svojim omiljenim, ali dečijim, čokoladnim bombonicama(njegova prava izelička strast). Ipak, pošto se družio sa ljudima koje je smatrao pravim muškarcima i koji su svi odreda pili, ni on sam nije mogao, a ni hteo da propusti priliku da dokaže kako im može u svemu parirati. Nikada nije uspeo da prevazidje svoju odvratnost prema alkoholu, ali nikada nije uspeo da prevazidje ni svoju želju za dokazivanjem putem pijančenja. Prijatelji su ga prihvatili, a tokom godina i društvo kome je darovao svoje eseje, romane, poglede na svet... Alkohola se nikada nije odrekao, i po mnogim Londonovim biografima, upravo je alkohol najneposrednije doprineo njegovoj preranoj smrti. Sjajan roman koji je izvršio direktan uticaj na mnoge danas poznate svetske pisce poput Čarlsa Bukovskog.