Uz krajnje pohvalnu ekspanzijuknjiga u našem domaćem izdavaštvu, trebalo bi da je moguće primetiti i povećanointeresovanje za čitanjem, ali i posedovanjem materijalizovane hrane za glavu.Međutim, čini se da tržište nastoji da diktira ritam i utiče na 'ukus' čitalačkepublike, čime zapravo najviše trpi sama knjiga i ta ista izdavačka delatno.Jer, kada izmanipulisani čitalac shvati da je tretiran samo
kao brojčanajedinica prodaje neke knjige, na osnovu čega se formiraju i 'zatvaraju'finansijske konstrukcije, i da se zapravo ne vodi računa o kvalitetu ponude,kako bi se tom istom čitaocu ugodilo, već ga zatrpavaju jeftinom šarenom lažom(kada sam ja bila mala to se zvalo petparački roman i čitalo samo na klozetskojšolji), onda taj siroti čitalac kad-tad uvidi da mu takva knjiga zapravo i nijepotrebna. Ako je tržišna prođa, a naročito niska cena, ono što diktiraizdavački trend, tada je čitalac svakako potisnut u drugi plan. Tako se,čitalački subjekt , zapravo, pretvara u tržišni objekt i kvantitet pretpostavljakvalitetu. Tržište kao regulator ne škodisamo zdravoj slici stanja stvari, već vodi podrivanju temelja šireg kulturnogznačaja, naročito u odsustvu društveno-kulturne strategije. Ako delatnosti ukulturi (u koje se još uvek ubrajaju prevodilaštvo i neki vidovi izdavaštva)nisu regulisani etikom poslovanja, ako ne postoji kritička javnost koja biomogućila valjanu procenu vrednosti, onda je to očigledno odsustvo kulturnogsmisla, a puki je profit jalov arbitar. Znam da ovim ne iznosim ništa novo, alimi nikako nije jasno
kako se iz godine u godinu tolerišu raznovrsne zloupotrebeprevodilačkog pregalaštva, bilo da se ono zaobilazi usled nepopularnosti (nekogdela ili autora) na tržištu, ili se upravo usled velike potražnje, ipakzanemaruje, te pribegava jeftinijim rešenjima. Proteklih tridesetak godinatržište je bilo potpouno nezainteresovano za prevode dela antičke književnosti.Daleko od toga da je tome uzrok bio nezainteresovanost čitalaca, ali jesteodsustvo potrebe na tržištu. Sporadično su se kod nekih hrabrijih iliozbiljnijih izdavača, sa širom vizijom i većom senzibilnošću za kulturnastremljena, pojavljivali usamljeni prevodi,uglavnom filozofskih dela, koji su nalazili put do svojih čitalaca. I toupravo tako, i u tom smeru. Bez odgovarajuće kulutrne strategije, tržište jedoslovce bombardovalo čaitaoca potrebnomliteraturom, umesto da mu pruži zadovoljavajući izbor. I onda, najednom, izmeni sasvim nejasnih razloga, pojavljuju se pretabačeni radovi prevodilaca kojiviše nisu među živima, ili onih čije je delo proglašeno za tuđu kulturnubaštinu. Prevodi dela antičke književnosti se preštampavaju sa takvim začuđujućimžarom, kakav, uverena sam, nisu doživela za života svojih prevodilaca, te sečitaocu nameće potreba za ovom vrstomliterature. Pitam se: treba li prevodilac da umre kako bi njegov prevodzaživeo? Ili je prosto dovoljno da nije u prilici da dokaže autorska prava dabi se i profitom opravdalo izdavanjenekog prevoda? Dokse sjajna prevodilačka postignuća biblioteke za Antičku književnost Maticesrpske mogu tek povremeno pronaći po antikvarnicama; BIGZ hrabro ponavljaizdanja prevoda Miloša N. Đurića; Zavod za izdavanje udžbenika sa pozamašnimzakašnjenjem i nikakvim kritičkim osvrtom objavljuje neke od njegovihnajznačajnijih radova; Dereta doslovno preštampava davnašnje hrvatske prevodeklasičara, čiji su prevodi današnjemčitaocu teško razumljivi, i nimalo podesni čitalačkom užitku;zanemarljivi, najčešće anonimni izdavači (kao što su BATA, IP Žarko Albulj idr.) izdaju Đurića na parče i zatrpavaju tržište priređivačkim kompilacijamapačvork prevoda, čije su celine još uvek prisutne na policama bolje opremljenihknjižara, zlostavljajući čitaoce sekundarnim prevodima, objavljujući delaslavnih autora antike u prevodu sa nekog savremenog jezika, najčešće francuskog(!); uza sve to IP Žarko Albulj objavljuje Lukijanove Razgovore hetera (naparče) po hrvatskom prevodu Marine Bricko, koji je srpskom jeziku prilagodilaD. Petrović (!?). Među, na st,brojnim sličnim besprizornim primerima odsustva prevodilačke etike, izdvajamjoš jedan slučaj zloupotrebe. Fakultet za preduzetni menadžment UniverzitetaBraća Karić (koji, koliko je meni poznato, nije registrovan za izdavačkudelatnost), objavio je 2001. godine Ksenofontovu Ekonomiju, pod naslovom Οεχονομικος, sa latinskom transkripcijom grčke reči odštampane alfabetom (!!!!) štomi uopšte nije jasno kako im je uspelo. Ne razumem čemu ovakva pompeznostnaslova, kada je to za čitaoca savršeno kodiran i potpuno nejasan podatak, aočigledno i priređivaču Slobodanu Ivoševiću, koji na drugoj stranici knjigeponavlja naslov sa nešto boljim rešenjem transkripcije Οιχονομιχοσ ali evidentnim nepoznavanjem grafema za grčko h i k, ne pominjući pri tom prevodioca, kao da jeKsenofont mogao pisati na srpskom jeziku! Donekle svestan svoje gluposti,priređivač u nekom komentaru daljeg teksta navodi da je spis objavljen uprilagođenom hrvatskom prevodu Martina Kuzmića iz XIX veka. Ni to mu nije bilodovoljno već je podnaslovom Znanje kojimse upravlja sebi dozvolio da ovo čuveno filozofsko delo preinači u formu savremenog izdanja priručnika,«obogaćujući» njegov sadržaj uokvirenim, posebno izdvojenim delovima teksta,tabelarnim i shematskim prikazima apostrofirane suštine i dubljeg (menadžmentuprilagođenog) smisla. Kako bi sve ovo bilo još i lepše upakovano, na koricamase, osim pomenutog «atraktivnog» naslova,nalazi i slika N.N. – vodećeg svetskog stručnjaka za preduzetnimenadžment. A da čitaoci ne bi pomislili da je Ksenofont izgledao kao veselićelavko sa naočarima, na istoj stranici, štampana je i kompetentna ocena (dotičnog stručnjaka) ovogfilozofskog dela u vezi sa njegovom upotrebnom vrednošću(!). Papir zaista trpisve. I dok se Ksenofont prevrće u grobu, ovako nešto šarmantno i nadasve vrednonije moguće nabaviti u slobodnoj prodaji, već samo u «stručnim» knjižarama pripomenutom fakultetu, ali zato uvećava fond Biblioteke Matice srpske. Da stvarbude još i malo gora, ovaj, pretpostavljam, neponovljivi izdavački eksperiment,štampan u 1000 primeraka, doživljava drugo izdanje već naredne godine, kao daje reč o bestseleru iz domena beletristike!
Više kritika o Ekonomija