Neizmerna
je šteta kada izdavač koji, povinujući se pomodnim tržišnim tendencijama,
dovodi čitaoca u potpuno neprihvatljiv položaj, ponižavajući ga i
zlostavljajući njegovo književno biće obmanama, lošim interpretacijama,
dezinformacijama... uz najblažu ocenu lošim prevodima željene literature. Tako
su poslednjih godina police po knjižarama bukvalno zatrpane romansiranom istoriografijom
ili istorijskim romanima
koji opisuju slavne ratove, čuvene bitke ili živote
nezaboravnih ličnosti. Moram priznati da među prozaičnim pisanijima, suviše
pitkom i lako čitkom štivu, ima veoma dobrih romansiranih rekonstrukcija,
bogatog sadržaja i informacija, u kojima prevodilac
nije samo adekvatno preneo
značenje originala, već svojim rešenjima domišljato dočarao atmosferu dela.
Tako je Tatjana Bižić u prevodu sa engleskog
Plime rata Stivena Presfilda (koji je objavila Laguna 2005. godine), veoma uspešno rešila problem mnogobrojnih pojmova iz domena vojne
strategije, oružane opreme i vojnotaktičkih podela antičke grčke,
što su terminus technicus nad kojima bi se i
daleko upućeniji klasičar morao zamisliti. Odaje prilično vernu sliku, i to dovoljno
živim bojama, i Nikola Pajvančić prevodom trećeg dela trilogije Prvi čovek
Rima Kolin Mekalou (objavljena 2003.
u pomenutoj izdavačkoj kući). Manje je uspešan i prilično trapav
prevod drugog
dela pomenute trilogije Put slave, dok je prvi deo Put časti,
u najvećoj meri promašio smisao, potpuno pogrešnim prevodom toponima što u ovom
slučaju nije rezultovalo samo očiglednim nepoznavanjem konteksta u kom se radnja
romana odvija, već je dovelo i do totalne zbrke likova i istorijskih perioda.
Zanemarujući značaj samo jednog slova, Utika
je u originalnom tekstu zamenjena Atikom
u prevodu. Time je čuveni rimski vojskovođa Katon, koji se istrajavajući u
svojim političkim opredeljenjima proslavio borbama kod severnoafričkog grada
Utike, u svakom pominjanju smešta na grčko poluostrvo. On je, nadalje, prozvan
i Utički, što prevodilac, očigledno
zbunjen, izostavlja te navodi nedovoljno upućenog čitaoca da pomisli da je reč
o poznatijem Katonu (Starijem) koji je živeo dva veka pre ovog koji se pominje
u romanu. I pre nego neko pomisli da su
to beznačajne sitnice, moram podsetiti da za kompetentan prevod nije dovoljno
samo poznavanje jezika sa kojeg se prevodi. To je, uostalom, u slučaju
engleskog jezika veoma nezavidan položaj, jer danas svi misle da znaju engleski
jezik, samo time što ga razumeju i svakodnevno upotrebljavaju. Valjan
prevodilac mora biti i dobar poznavalac šireg konteksta u kom tekst opstaje, a
za kvalitet prevoda presudna je i upućenost u užestručnu terminologiju. Za
uspešan književni prevod potrebno je sve ovo i još mnogo više. To što je Afrika
smeštena u Evropu i što okoreli konzervativac iz doba republike živi i bije
bitke u vreme svog praunuka, ne bi bilo tako strašno i moglo bi se opravdati
nedovoljnom upućenošću samog pisca ili eventualnom autorovom holivudskom
slobodom, da nije reč o okosnici romana koji predstavlja prilično uspelu
rekonstrukciju života, nikog drugog do Cezara!
Čemu izdavanje popularne literature u skladu sa pulsiranjem tržišta,
kada je prevod nedovoljno bitan da bi u najmanju ruku bio adekvatan? Moglo se u
tom slučaju pribeći i objavljivanju nekog domaćeg anonimnog autora pod
pseudonimom poznatog pisca, uz isti efekat na čitalačku publiku i čak i veće
zadovoljstvo autora, ie. moralnu satisfakciju anonimnog pisca. Na tržištu
zapada ovakvo prisustvo ghostewritter nije nikakva retkost, čak se doživljava
kao izvestan modni detalj, ali je svakako skandalozna pojava u domenu
prevodilaštva. Možda za ovaj fijasko nije u potpunosti odgovoran neupućen
prevodilac, već odveć štedljiv izdavač koji, neželeći da ulaže u knjigu koju je
namerio da izda, posao prevođenja poverava zadatku nedoraslom prevodiocu. Kodnas nije, na žalost, nimalo redak slučaj da izdavači u želji da udovolje
potrebama tržišta, pribegavaju jeftinijim rešenjima zarad većeg profita,
pravdajući unižavanje kvaliteta uvećanim troškovima u vezi sa autorskim pravima.
Ovo
ostaje problem o kom tek treba govoriti, jer će se jedino tako slični izdavači
uopšte privoleti da malo porazmisle o kvalitetu knjiga koje izdaju. Što se ovog
tiče, očigledno im je do verodostojnosti dela stalo koliko i do lanjskog snega,
jer su pomenutom Nikoli Pajvančiću poverili prevod nastavka pomenutog romana - Venac od trave, valjda zato što je prethodni
posao dobro odradio.
Više kritika o Prvi ?ovek Rima