Ovo je klasicna prica o maloj postojanoj kucici sagradjenoj na selu i kako se njena okolina menja dok se daleki grad priblizava i zauzima prirodu koja je njezin dom. Ispocetka je
kucica zaintrigirana dalekim svetlima grada i pita se kako bi bilo
ziveti tamo. Ali kad zapocinje gradnja cesta, puteva i kuca okolina se pocne drasticno menjati. Na kraju zgrade i velike kuce potpuno okruze kucicu i blokiraju svetlost. Svi nekamo zure, dolaze i odlaze.
Nitko ne zeli ziveti u kucici i odrzavati je, nitko je zapravo vise i ne primecuje. Napokon visoki neboderi zamene stare gradjevine,te saobracaj, auromobili i vlakovi pocnu da jure kraj nje. Iako je jos uvek cvrsta i postojana kucica pocinje da propada estetski: ispucana boja na zidovima, polomljene rolete i polupani prozori. Nedostaje joj mir u prirodi i cezne za proslim zivotom. Ova vecno aktuelna prica izdata 1942. je predivno srocena i ima univerzalni sarm. Poetski su opisana godisnja doba, izmena noci i dana i prirodni tok zivota na selu. Deci je prikazan koncept prolaska vremena jednostavnim jezikom obogacenim autorovim
vlastitim ilustracijama dok sami bivaju svedoci " promene okolisa uzrokovane urbanizacijom. "Kucica", koja je dobila Caldecott-ovu nagradu, potice decu da se zapitaju o svojim vlastitim domovima i ulicama i kakav je tu zivot bio nekada. Zbog toga a i zbog zabavnosti price ova se knjiga smatra vaznom decijom literaturom i treba da zauzme posebno mesto na porodicnim policama .
Više kritika o Kucica