Doajen srpske književnosti Isidora Sekulić, kao prvi ženski pisac i akademik, čija je misao ostavila svetao trag u istoriji njenog naroda i evropske kulture .Njena misao je predstavljala preobražaj
koji je rušio nasledjene stereotipe njenog vremena.
Bila je više nego radoznala i široke kulture, poznavalac nekoliko svetskih jezika. Pisala je putopise,eseje,lirsko-meditativnu prozu,pripovijetke,kritike i bavila se prevodilačkim radom.Bila je sanjar, često nestalnog duha, podložna svojoj tišini ispunjenoj njenim proročanskim snovima, iluzijama i vizijama. Bila je svojevrsni putnik putevima svoje mašte koju je pretakala u stvarnost satkanu od njenih tihih emocija i duboke senzualnosti. Posedovala je neku svoju unutrašnju prikrivenu volju, na nju se
nije moglo uticati, nije bila plašljiva niti neodlučna ali je izbegavala sukobe i nije ulazila u bitke tako
što je uvek stvarala nove, iznenadne i neočekivanje situacije. Trudila se da je tuđe neprijateljstvo i tuđa zloba ne dodiruju, a
Njena patnja je bila samo njena , i samo njoj putokaz ka dobročinstvu... Njena vrlina je bila u njenoj jednostavnosti , skromnosti i obicnosti njene tihe simpatične prirode… Pisala je razumljivo istovremeno i za narod i za inteligenciju…Na lep nacin je govorila o ruznim i svakodnevnim stvarima, koje ostavljaju gorki trag kroz kratki život čoveka, što je prava umetnost.Nju su zbunjivali pojavni oblici ljudskog ponasanja modernog sveta ali ih se nije plašila sto je takodje vrlina jer se izdvojila svojim posebnim skromnim sjajem prateći korak običnog čoveka, kako u njegovim patnjama tako i u njegovim kratkim trenucima sreće. Klonila se bogatih skorojevića, bez tradicije, ugleda i kulture . Ona skromnog imetka ali aristokratskog duha i ponašanja primećivala je to na svoj način, pišući pored običnih ljudi i onima koji misle da se njima nema šta da kaže…Njen život je bio daleko bogatijii, bez straha od sopstvene pohlepe, satkan od običnih razgovora , sa jednostavnim ljudima iz svog okruzenja, i sa njenih putovanja kroz različite krajolike, uramljenih u slike njenih poslednjih susreta , ovekovečeni njenim secanjem i pretočenih u njene putopise i eseje. Ona je uvek imala vremena za sebe , a nije zaboravljala ni na druge, koji su cesto zatečeni saznanjem da ih vise poznaje i voli nego oni sami sebe, zato su je voleli, kao što se voli neko tako blizak a više ga nema. Na njenim putovanjima posebno joj se pogled zasdržavao na pojavama, objektima, predelima koji su odraz ćutljivosti, zgrušenosti, nenametljivosti, trpeljivosti, odolevanja, trajanja jer su prožimali celo njeno biće što je predstavljao božanski spoj sa njenom iskonskom dušom slavenskom koju nam je ostavila kroz svoja dela u svojevrsni amnet za sva vremena ...
George Wonder
Više kritika o Isidora Sekulic Sabrana dela