POLITIČKI MITOVI XX VEKA(Kristijan fon Kroko: O NEMAČKIM MITOVIMA: retrospektiva i perspektiva;
preveo s nemačkog: Tomislav Bekić, Svetovi, Novi Sad, 2001. Str.183)
Da li Vam se čini da su mitovi nešto veoma daleko i veoma strano? U
njima se govori o ishodištu, o stvaranju sveta i čoveka, o vladanju
bogova, i ponekad o propasti. U svakom govoru o mitu bar donekle već je
prisutan pojam, a odsutna slika, prisutna sumnja, a odsutna vera.
Mitski jezik može da nas ponese. On priziva slike umesto da stvara
pojmove. Ako logos stoji nasuprot mitu, onda svaki pokušaj naučne
obrade mitskog sadržaja i forme, sa namerom ili bez nje, vodi
"demitologizaciji". Dovoljno je setiti se Galileja i Darvina, ili samog
programa Moderne, kritike i "propitivanja", Kanta i prava i dužnosti
čoveka da se služi sopstvenim razumom ne bi li nekako izašao iz
samoskrivljene nezrelosti. Međutim, uprkos "zrelosti", prosvećeni čovek
dolazi u jednu strašnu situaciju, situaciju u kojoj više ne razume ni
sebe ni svet. Sa željom da doprinese poboljšanju jedne ovakve situacije
autor se upušta u suočavanje sa prošlošću, zbog čega je ova knjiga i
postala predmet velikog interesovanja pre svega u Nemačkoj, ali i u
svetu.
Knjiga pruža jednu retrospektivu i perspektivu nemačkih mitova.
Podeljena je u tri dela. Prvi deo govori o modernom mitu. Drugi deo
želi da objasni kako je došlo do njegovog delovanja. U trećem delu
autor postavlja pitanja o sadašnjosti i budućnosti. Na početku autor
nas vraća na opštu razdraganost i neobuzdano veselje ljudi u Evropi na
početku Prvog svetskog rata, 1914. god., posebno u Nemačkoj, zatim nas
vodi kroz period
nemačke "potrage za izgubljenim neprijateljem", pa
kroz Hitlerovo izmišljanje neprijatelja, Šmitovo utemeljenje političke
egzistencije preko neprijatelja i konačno kroz Jingerovo praznovanje i
slavljenje smrti. Posle analize izvorišta nasilja, autor konstatuje
obespokojenost i izgubljenost sopstvene nacije. Na kraju on postavlja
pitanje: Da li je moguć povratak mita? Može li da uspe zajednica
koje više niko neće morati da se plaši, čak ni mi (Nemci) sami?
Uz pomoć jednog mita i svesne i promišljene zloupotrebe spremnosti
mase da sledi mit stvoren je "pokret" sa kojim se onda fašizam domogao
vlasti i moći. Podcenjivanje bi bilo, prema ovom autoru, zanemariti
dubinske snage u ljudskoj duši kojima je on umeo da se obrati, a takvog
je potcenjivanja bilo i od strane liberala i od strane levice. Posle
sloma komunizma i njegove imperije ponovo oživljavaju i postaju moćni
nacionalni mitovi koji se jedni drugima suprostavljaju.
Kroko konstatuje da se mi ponovo pitamo zbog čega ljudi ne mogu
jedni s drugima da se ophode razumno i miroljubivo, kako bi to
odgovaralo njihovom sopstvenom interesu? Zašto se povode za stvorenim
slikama neprijatelja koje zahtevaju da progone i ubijaju svoje susede,
kao da se to može smatrati junačkim delom i podvigom?
Izdvajajući jednu karakterističnu pojavu za modernu istoriju, da je
mit stekao upotrebnu vrednost kao političko sredstvo borbe, autor se
pita: da li to znači da nam se na mala vrata vratilo ono što nam se
činilo da smo odbacili?
Autor istražuje moderne aspekte mitskog i njegovo stvaranje i
prilagođavanje idejama političke borbe i nacionalne države.
Analizirajući stotinak godina jedne od najmoćnijih zemalja Evrope,
stogodišnji period nemačke nacionalne države, Kroko istražuje ulogu
koju je odigrao mit u stvaranju modernog nemačkog nacionalizma i
razorne posledice koje je imao od Prvog svetskog rata, preko pojave
Hitlera, do danas. Taj nas put dovodi do tačke sa koje se otvara novi
pogled na nemačku istoriju - pokazuje se na horizontu da je mit o
neprijateljstvu i smrti okosnica i uporišni stub prve nemačke
nacionalne države. Upravo je njena zla kob doprinela osećanju teskobe i
nade koje se vezuje za pitanje budućnosti u sadašnjoj, drugoj
nacionalnoj državi stvorenoj rušenjem Berlinskog zida i ujedinjenjem
Nemačke. Kroko će i krenuti putem razjašnjavanja te zle kobi prve
nemačke nacionalne države u nadi da će takvo razjašnjenje doprineti
jednoj boljoj orijentaciji u sadašnjosti. "Jer - kako ovaj autor
naglašava - samo onaj ko se ne boji prošlosti, taj će opstati u
budućnosti".
Više kritika o O NEMAČKIM MITOVIMA: retroperspektiva i perspektiva